Fabrika stakla
u Jagodini podignuta je na reci Belici ispod Crnog vrha na terenu između
današnjih sela Belice i Miševića. Bila je, praktično, prva fabrika
u Srbiji, čime se otvara proces spore i dugotrajne industrijalizacije,
skopčan sa mngim teškoćama domaćeg i stranog porekla. Neposredne pripreme
za otvaranje fabrike počele su 1843. godine, molbom Avrama Petronijevića
koju upućuje Sovjetu ''tražeći isključivo pravo za podizanje staklare''.
Molba je sadržala i neke karakteristične detalje kojim bi trebalo da
država pruži podsticaj i beneficije koji bi ovu industriju pomogli kao primer za nove poduhvate. Petronijević
traži ''isključivo pravo na 14 godina da niko drugi staklaru ne može
podići u zemlju.'' Dalje traži besplatnu seču i korišćenje drveta za
vatru i pepeo na crnom vrhu kao i eksploataciju potrebnog kamena za
dizanje furuna i fabrikaciju stakla.
Avram je
bio dobio odmah traženu koncesiju, a posle tri godine, u jesen 1846.
staklara je proradila. U Toplani je održana svečanost koja je imala
karakter centralne državne manifestacije o čemu su pisale ''Srpske
novine'' 29. novembra 1846. godine. Sasvim razumljivo što se ovom prvencu
srpske industrije pridavao takav značaj.
Koja se
preimućstva opredelila izgradnju ovog objekta na terenu ispod Crnog
Vrha?
Pre svega,
Jagodina je svojim položajem, veličinom i privrednim nivoom bila pri
vrhu lestvice u Srbiji. Svakako je i subjektivni faktor odigrao prvorazrednu
ulogu. Jagodina je u Ličnosti Avrama Petronijevića imala čoveka velike
snage i ugleda.
U najranijoj
fazi nastanka industrije sve do izgradnje železnice odlučujući kriterijum
za podizanje fabrika na jednom terenu je postojanje sirovinskog materjala
na mestu. Nestašica kapitala i nerazvijen saobraćaj jako su ograničavale
uslove izgradnje, zato je naš kapacitet podignut na mestu gde su u
obilju prisutni materjali koji treba da se služe kao sirovinska ili
pogonska snaga (kamen, pesak, drvo). Prva industrija je isključivo
orjentisana na kolalne sirovine.
Jagodinska
staklara Avrama Petronijevića, znana pod nazivom ''Avramovac'' zbog
niza nepovoljnih uslova bila je kratkog veka. Prva vaza njene proizvodnje
trajala je 1846 - 1852. godine. Po kapacitetu bila je mala i zapošljavala
manji broj radnika. Prvi radnici bili su Česi (Bohemci) i Bavarci koji
su kao strani radnici specijalisti bili dobro plaćeni.
Staklara
''Avramovac'' uspešno je plasirala svoje proizvode u Srbiji i Turskoj.
Svakako da je bilo problema, naročito u organizaciji proizvodnje. Jedne
godine je čak imala čist prihod od 96.000 groša čaršijskih, što je
za ono vreme bila velika suma. Fabrika je radila do Avramove smrti
1852, kada je država otkupila od njegovih naslednika za 7.000 dukata
cesarskih, što je bilo ravno Avramovom dugu državi.
Začeci industrije
u Jagodini Četrdesetih godina 19. veka u uslovima burnih ekomoskih
procesa prvobitne akumulacije i napora na izgrađivanju moderne buržoaske
države, javila se potreba za prvim investiranjem u industriji. Interes
se izražavao sa stvaranje sopstvene industrije, za proizvodnju robe
široke potrošnje. Siromašna i privredno nerazvijena zemlja, zbog nestašice
kapitala, tehničkih sredstava i iskustva, morala je da se osloni na
strance. Napori u tom pravcu, iako je bilo izvesnog interesovanja,
nisu urodili plodom, jer su oni postavljali neprihvatljive uslove.
Stoga je država morala sama da preuzme ulogu investitora. Istovremeno se javio
interes i kod domaće trgovačke i činovničke buržoazije za investiranjem
u industriju.
Između
više predloga i ponuda Sovjet je jedino prihvatio ponudu Avrama Petronijevića,
tadašnjeg ministra spoljnih poslova, jagodinskog građanina, za podizanje
fabrike stakla u Jagodini. Očikledno je da kapitala u Srbiji nije bilo
dovoljno. Kapital koji se stekao u malobrojnoj bogatoj činovničkoj
i trgovačkoj buržoaziji bio je nedovoljan za veće zahteve u industriji.
Ipak, činjenica da se u staroj Jagodini već sredinom 19. veka, nalaze
među prvim i retkim industrijiskim kapacitetima u Srbiji dve fabrike
govore o važnosti ovog grada, njegovoj ekonomskoj snazi, uglednim ljudima i razvijenim kontaktima sa glavnom upravom zemlje i državnim centrom.
