Životinjski
svet Ledenog doba
- izložba -
Prirodnjački muzej u Beogradu - Zavičpajni muzej Jagodina
U Zavičajnom muzeju u jagodini, u toku je izložba 'Životinjski svet' Ledenog doba.
Jagodina je jedan od 7 gradova Srbije u kojima će ova interesantna
izložba gostovati. Iz svojih bogatih fondova, izborom eksponata stručnjaci
Prirodnjačkog muzeja ovom izložbom predstavljaju životinjski svet
zadnjeg ledenog doba, kada su planetom dominirali potpuno drugačiji
životni uslovi izazvani klimatskim kolebanjima.
Prvo ledeno doba nastupilo je u prekambrijumu (pre 940-616 milona godina), zatim su
usledila ledena doba u devonu (pre oko 400 miliona godina), gornjem
kabronu i permu (pre 295 miliona godina). Poslednje ledeno doba bilo
je u pleistocenu (pre 1.8 miliona godina).
Izgled kontinenta i okeana za vreme poslednjeg ledenog doba bio je gotovo identičan
današnjem. Klimatske promene (smene toplih i hladnih razdoblja),
uzrokovale su povremeno širenje i povlačenje ledenog pokrivača i
pojedinačnih glečera, što je doprinelo stvaranju brojnih reljefnih
oblika. Klimatskim kolebanjima i promenom fizičkogeografskih uslova
sredine nastupile su brze promene u sastavu biljnog i životinjskog
sveta.
Runasti mamut (mammuthus primigenius)
Za vreme ledenog doba mnogobrojna jezera koja su nastala iz panonskog mora, postepeno
su bila zatrpavana diluvijalnim nanosom ili su pretvarana u prostrane
baruštine. Na balkanskom poluostrvu ledeni pokrivač je zahvatio vrhove
alpskih, dinarskih i karpatskih planina. Relikti ledenog pokrivača
su jezera glacijalnog porekla koja se nalaze na Triglavu, Durmitoru,
Prokletijama i Sar planini. Balkansko poluostrvo sa umereno hladnom
klimom predstavljalo je utociste za biljni i yivotinjski svet. Stepama
Balkana, za vreme ledenog doba šetali su džinovi kojih više nema:
stepski slon, runasti mamut, runasti nosorog, džinovski jelen.
Džinovski jelen (Megaceros giganteus)
Septembra 1996. godine u glinokopu fabrike 'Toza Marković' - Kikinda, pronađen
je skoro ceo skelet ženke stepskog slona. ona je popularno nazvana
Kika, smatra se da je bila visoka oko 4.7 metara, duga 7 metara i
teška 7 tone, a živela je oko 65 godina. U pećinama su utočište od
hladnoće potražili pećinski medved, lav, hijena. Fosilni ostaci kičmenjaka,
ptica, gmizavaca, vodozemaca i riba iz perioda ledenog doba otkriveni
su do danas u skoro svim pećinama Srbije. Pojedine vrste životinja
su nestale, jer nisu uspele da se prilagode novonastalim uslovima
života, ali tome je doprineo i čovek koji ih je uporno lovio.
Runasti nosorog (Coelodonta antiquitatis)
Lobanja stepskog bizona (Bison priscus)
Iz ledničkih regiona, vetar je podizao i prenosio pesak u finu prašinu koja se
taložila u vidu lesa, na padinama uzvišenja. les je porozne strukture
i sadrži kalcijum karbonat. Voda rastvara ovaj kabronat i taloži
ga u donjem delu sedimenta, gradeći lesne lutke.
Razni oblici lesnih lutki
