Odgajivačnicu
nemačkih ovčara 'von WUYA' registrovao sam oktobra 2002. godine, ali
prvi početak uzgoja bio je mnogo ranije, pre 30 godina, tačnije 1979.
godine. Tada sam od roditelja dobio svog prvog vučjaka ARISA. Šta
se od tada do danas dogodilo duga je priča.
Druženje sa ovom rasom je nešto što je više od priče i to treba doživeti. Svako
ko je imao ili sada čuva nemačke ovčare ima samo reči hvale za njih.
Pošto je to rasa pasa koja vrlo brzo i lako uči, vremenom je od igre i dugih
šetnji prešlo u pravu dresuru, a onda i pripreme za takmičenja na
C.A.C. i C.A.C.I.B. izložbama u lepoti.
Kada sam nabavio i prvu ženku i krenuo sa uzgojem, izložbe pasa svih rasazamenio
sam specijalizovanim izložbama. Uzgojne smotre, kako nemci zovu ove
specijalizovane izložbe, su pravo mesto za svakog ko želi da zna
kakvog psa ima, jer su takozvana nameštanja ovde svedena na minimum,
i stvari su u nijansi od sudije do sudije. Na primer, od 10 pasa,
u razredu prva tri će u 90% slučajeva biti na prva tri mesta kod
10 različitih nemačkih sudija, dok nažalost za naše sudije to nevaži.
Zato, ako se bilo ko odluči da svog psa počne da izlaže, predložio
bih mu da to čini kodnemačkih sudija sa dozvolom svetskog udruženja
za nemačke ovčareWUSV na za to odobrenim specijalizovanim izložbama
(uzgojnim smotrama) jer su to ocene vrhunskih stručnjaka. Svaki od
tih sudija je i odgajivač, jer kod njih (nemaca) sudija može da postane
samo posle 15-tak godina odgajivačkog rada i to sa potvrđenim rezultatima,
ne samo u lepoti, nego i u radu odnosno dresuri.
Više o svemu ovome, dresuri, parenju, uzgoju itd. možete da se informišete kod
svakog dugogodišnjeg odgajivača ili kluba. Jagodina je jedan od 5-6
najvećih srpskih centara za nemačke ovčare, tako da nemate otrebe,
da kad rešite da nabavite vrhunskog psa, idete negde dalje.
Dokaz za ove moje tvrdnje su rezultati koje smo mi jagodinski odgajivači postigli
u zadnjih tri decenija.
Trenutno u uzgoju imam 3 ženke i mužjaka, ali taj broj se stalno menja. O krvnim
linijama koje ukrštam, razgovaraćemo u klubu ili kod mene, jer je
to duga priča, kojoj u stvari nema kraja i kojom se odgajivač bavi
celog života.
S poštovanjem VUJIČIĆ ZORAN
