J A G O D I N S K I         T

JAGODINSKA STRANA O SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA
Dobrodošli na najmasovniju stranicu o sportu u Jagodini. Trudićemo se da vas na vreme obavestimo o svim zanimljivim dešavanjima. Nadamo se da ćete biti stalni posetilac naših stranica. Ekipa sajta Autentik.net vam šalje veliki pozdrav.
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
::
FIGHT CLUB
::
::
::
::
STRELIČARSTVO
::
::
::
::
::
::
TEKVONDO
::
KUNG-FU
::
BODY BILDING
::
AUTO MOTO
::
KONJIČKI SPORT
::
BRIDŽ KLUB
::
FITNES
:: TAI CHI
::
YOGA
::
TRIATLON
::
::
::
::

UKUPNO>  7343

DANAS>  91

JUČE>  656

 

 Koliko se dnevno bavite fizičkim aktivnostima?

  30 minuta
  1 sat
  3 sata i više
  Aktivni sam sportista
  nemam vremena za to

 

 Koliko mesečno uplatite tiketa?

  1 tiket
  5 tiketa
  20 tiketa
  više od 50 tiketa
  ne kockam se

OPŠTINSKI RUKOMETNI SAVEZ 'JAGODINA'

И С Т О Р И Ј А               Р У К О М Е Т А

Појава и настанак рукомета
Игре сличне рукомету постојале су још у древној Грчкој и описао их Хомер у својој Одисеји. Обзиром да су трчање, скакање и бацање (лопте) основна кретања код људи вероватно су сличне игре постојале и много пре. Једно је сигурно да је рукомет у форми савременог спорта настао у Данској.
Учитељ Холгер Нилсен је у граду Ордрупу 1898. године увео у школски програм игру са 7 играча која се играла у дворани. Из Данске игра се проширила на Шведску и Немачку. Швеђани су први употребили назив рукомет (handball) 1910. године. Игра се због климатских услова играла у затвореном простору и имала по 7 играча, док је у Немачкој преовладао велики рукомет који се играо на отвореном простору и где је екипу чинило 11 играча. Професор високе школе за физичко васпитање, Карл Сенелц је 1919. године у Немачкој увео велики рукомет.
1928. године је у Амстердаму основана Међународна аматерска рукометна федерација (IAHF), која је престала да делује 1939. године. У том периоду 1936. године велики рукомет је први и једини пут био увршћен у програм Олимпијских игара у Берлину (освајач златне медеље била је репрезентација Немачке), а затим и 1938. године одржано је Светско првенство у великом и малом рукомету.
После II светског рата 1946. године у Копенхагену, у Данској основана је Међународна рукометна федерација – IHF (Internationale Handball Federation).
Рукомет се на нашим просторима појављује између два светска рата прво као хазена, која је слична рукомету и играла се у Чехословачкој. 1949. године основан је Рукометни савез Југославије. Од 1953. године играју се првенства Југославије у малом рукомету и у мушкој и у женској конкуренцији, док се Куп такмичење одржава од 1955. године. Велики рукомет код нас је престао да се игра 1958. године.
Од 1972. године на Олимпијским играма у Минхену рукомет је редовно на програму игара.
Развој великог рукомета
Прва правила великог рукомета саставили су и 29.10.1917. године објавили Немци Макс Хајсер, Карл Шеленц и Ерих Кониг, док је прва међународна утакмица у великом рукомету мушких екипа одиграна 13.09.1925. године у Немачкој између репрезентација радничких, гимнастичких и спортских савеза Немачке и Белгије. Утакмица је завршена резултатом 12:2, а прва међународна утамица женских екипа одиграна је 07.09.1930. године у Прагу у којој су се састале репрезентације Аустрије и Немачке, у којој је тријумфовала Аустрија резултатом 5:4.
Прво Светско првенство у великом рукомету одржано је од 07. - 10. јула 1938. године у Немачкој. На првенству су учествовале следеће репрезентације: Немачка, Швајцарска, Мађарска, Шведска, Румунија, Чехословачка, Пољска, Данска, Холандија и Луксембург. Укупно је одржано седам светских првенстава у великом рукомету, а репрезентација Југославије је учествовала само једном, 1955. године у Немачкој и освојила је 5. место.
Олимпијски турнир у великом рукомету одржан је само једном и то на Олимпијским играма 1936. године у Берлину. Победник је била репрезентација Немачке, која је у финалу победила Швајцарску резултатом 10:6.
Развој “малог” рукомета
Кроз историју је постојало много игара које су биле врло сличне данашњем рукомету: haandboll (Данска), hazena (Чехословачка), gandbol (Украјина), torbal (Немачка).
Прво Светско првенство за мушкарце одржано је 5. и 6. фебруара 1938. године у Берлину уз учествовање четири репрезентације: Немачка, Данска, Аустрија и Шведска, а прво Светско првенство за жене одржано је од 13. до 20. јула у Југославији. На првенству је учествовало девет репрезентација: Чехословачка, Мађарска, Немачка, Југославија, Данска, Аустрија, Пољска, Шведска и Румунија.
Олимпијски турнир у рукомету одржан је први пут 1972. године у Минхену за мушкарце, 1976. године у Монтреалу за жене. Према правилима Међународног олимпијског комитета у завршном турниру могло је да учествују само 12 репрезентација у мушкој и 6 у женској конкуренцији.
Појава рукомета на нашим просторима
Реч рукомет на нашим просторима појављује се 1904. године у листу “Сокол” у напису “Игре за друштво и школу“, где се описује и рукометна игра. Према неким подацима 1930. године професор Владимир Јанковић је те године увео рукомет у школама, али је овај спорт привукао веома мали број следбеника, тако да је до 1948. године био скоро непознат спорт у Србији.
Уствари, рукомет међу младима Србије добија прве присталице на радној акцији Шамац-Сарајево 1947. године, где је при свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био по један рукометни инструктор. Већ 1948. године на иницијативу ФИСАС-а (Фискултурни савез Србије) формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево-Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић, који половином фебруара 1948. године организује прво Савезно саветовање о рукомету. Он је један од најзаслужнијих за развој рукомета у СР Србији и практично његов утемељивач.
Први рукометни тренинг организован је у марту 1948. године, и то за ученике београдске гимназије, а одржао га је рукометни инструктор Теодор Седмак. Већ у априлу и мају 1948. године организовано је прво средњошколско рукометно првенство Београда, а у новембру исте године почело је и прво првенство Београда.
Први сусрет омладинских репрезентација Београда и Загреба одигран је у Београду 2.9.1948. године (резултат 5:8).
Током септембра и октобра месеца 1948. године почело је формирање рукометних екипа широм Србије, тако да клубови из Београда организују акцију, играње пропагадних утакмица по целој Србији: у Крагујевцу Партизан је савладао Раднички 22:2, Железничар-БГ ваљевског Железничара 7:3, Београд лесковачког Косту Стаменковића 11:2, Динамо Панчево екипу Гимнастичара из Ниша са 13:3, Црвена Звезда и репрезентација Чачка играле су нерешено 4:4, док је Београд V поражен у Светозареву (данас Јагодина) од Никчевића са 7:6.
Највећи успеси нашег репрезентативног рукомета
Наши најбољи рукометаши су до сада освојили 10 медаља:
три златне: ОИ 1972. године у Минхену, ОИ 1984. године у Лос Анђелесу и Светско Првенство 1986. године у Швајцарској
једну сребрну: Светско првенство 1982. године у СР Немачкој
шест бронзаних: ОИ 1988. у Сеулу, Светско првенство 1974. године у ДР Немачкој, Светско првенство 1980. године у Француској, Светско првенство 1999. године у Египту, Светско првенство 2001. године у Француској и Европско првенство 1996. године у Шпанији.
Наше најбоље рукометашице су до сада освојиле 9 медаља:
две златне: ОИ 1984. у Лос Анђелесу и Светско првенство 1973. године у Југославији
четири сребрне: ОИ 1980. године у Москви, Светско првенство 1965. у ДР Немачкој, Светско првенство 1971. у Холандији и Светско првенство 1990. године у Сеулу
три бронзане: Светско првенство 1957. у Југославији, Светско првенство 1982. године у Будимпешти и Светско првенство 2001. године у Италији.
Највећи успеси нашег клупског рукомета
Наши клубови су до сада 7 пута били европски прваци:
- рукометаши: 1972. године Партизан(Бјеловар), 1976.Борац (Бањалука), 1985. и 1986. године Металопластика(Шабац)
рукометашице:1976, 1980. и 1984. године Раднички (Београд)
Куп купова су освојили:
рукометашице: 1882. и 1983. године Осијек, 1984.године Далма (Сплит), 1985. Будућност(Подгорица), 1986, 1991. и 1992. године Раднички(Београд)
Куп ИХФ су до сада освајали:
рукометаши: 1991. године Борац (Бањалука)
рукометашице:1982. године Трешњевка (Загреб), 1987. и 1988. године Будућност (Подгорица) и 1991. Локомотива (Загреб)
Челенџ куп су до сада освојили:
рукометаши: 2001. Југовић (Каћ)
Куп градова су до сада освајали:
рукометашице: 1999. године Напредак (Крушевац)

Појава и развој рукомета у Јагодини
Са омладинске радне акције Кучево-Бродице 1948. године, Мићун Павићевић и Живојин Крстић су донели прву рукометну лопту у Јагодину, коју су преузели професори Мирослав Војиновић-Јеша односно Христифор Милошевић-Милошко.
У оквиру прославе Дана ослобођења града, 17. октобра 1948. године, одиграна је прва утакмица у великом рукомету у Јагодини: Учитељац-Гимназијалац, која је завршена нерешеним резултатом 9:9. 1948. године је и оформљен први рукометни клуб у Јагодини са именом РК “Никчевић”, а већ 1949. је био један од најбољих клубова у земљи,и у мушкој и женској конкуренцији.
Зачетник играња малог рукомета у Јагодини је проф. Мирослав Војиновић-Јеша. Његовом заслугом, као и његових колега професора никло је више рукометних екипа: Партизан II, Искра и Млади Радник, а први регистрован клуб је био РК “Младост”. Касније су се појавили РК “Каблови”, РК “Елмос”, РК “Пиварац”, РК “Ливац” и други.
Крајем 1977. године фузијом Каблова, Елмоса, Пиварца и Јединства ствара се јединствено Спортско друштво “Јагодина” и формиран солидан рукометни клуб са тренерима Зораном Кизом Богдановићем и Александром Милановићем.
Од тада па до данас РК”Јагодина” (и мушка, и женска екипа) се такмичи без прекида у лигама наше земље (што у републичком, што у савезном рангу такмичења) са мањим и већим успехом.
Највећи успеси у јагодинском рукомету су освајање Купа Југославије ЖРК “Јагодина” (тада Металка) 1993. године и освајање јуниорског првенства Србије и јуниорског првенства Југославије РК “Јагодина”, 1995. године.
Јагодина, нашироко познат као град рукомета, изнедрио је безброј добрих играча, као напр. рукометашице: Верица Димитријевић, Мирјана Ђорђевић, Радмила Фундић, Љиљана Николић, Мила Зарић, Данијела Ристић, Снежана Симић, Љиљана Кнежевић, Марколина Илић, Јелена Јовановић, Невенка Ратић, Драгана Цветковић, Милица Ђорђевић, Ивана Јевтић и многе друге; рукометаши: Миодраг Стојановић, Зоран Богдановић, Драгољуб Станковић, Титослав Крстић, Славко Недељковић, Звонко Стевановић, Добривоје Јоксић, Ненад Милошевић, Петар Лазаревић, Ненад Стаменковић, Горан Вујичић, Бранислав и Владан Димитријевић, Предраг Гојковић, Игор Матић, Дејан Веселиновић, Бојан Милосављевић, Радован Миловановић, Марко Драшковић, Младен Бојиновић, Марко Марковић, Бобан Благојевић, Дејан Миленковић, Ненад Савић, Бранислав Ђокић, Драгиша Стефановић и многи други.
Најбољи и најпознатији рукометни тренери, који су радили у Јагодини су: Зоран Шарчевић, Миодраг Стојановић, Александар Милановић, Ненад Милошевић, Мирјана Ђорђевић, Зоран Ивић, Петар Лазаревић, Дејан Миљковић и други.
Рукометне судије и контролори поникли у Јагодини: Љубодраг Поповић, Аца Вукићевић, Милош Анић, Љубиша Миладиновић, Милорад Стојановић, Милорад Вучковић, Драган Стојиљковић, Велибор Јовановић, Миодраг Мартиновић, Дејан Новаковић, Александар Петровић, Дејан Мартиновић, Дејан Миленковић, Бранислав Ђокић, Бобан Благојевић и др. Данас, ЖРК “Јагодина” је члан I Савезне лиге, док је МРК “Јагодина” члан II Савезне рукометне лиге – Центар, са великим амбицијама да се већ следеће сезоне нађу у вишем степену такмичења.

 

Sport - Jagodina

Sva Prava zadržana agencija 'Autentik'