KOMPONENTE VASPITANJA
I NJIHOVA MEDJUZAVISNOST
Kulturne vrednosti i saznanja u svim
oblastima čovekove duhovnosti (nauka, filozovija, moral, tehnologija
i dr.) podstiču jačanje strukture ličnosti, podrazumevajući
i njen položaj u okviru socioekonomske sredine kojoj pripada.
Ovo svesno podsticanje koje se ostvaruje vaspitanjem, je jedinstvu
i različitosti njegovih komponenata, odnosi se kako na područja
objektivnih zahteva društvenog života, tako i na pojedine aspekte
i svojstva ličnosti.
Vaspitanje se može shvatiti i klasifikovati na više načina. U teoriji vaspitanja
dve kvalifikacije su stekle ravnopravan položaj. Za prvu, osnovni princip podele
je objektivna društvena stvarnost (društvenoekonomska realnost), a za drugu,
osnovni kriterijum je vaspitanje prema osnovnim kategorijama (vrstama) čovekovih
ličnih svojstava (ili njegovih grupa), koje se vaspitanjem formiraju.
Svaka od ove dve kvalifikacije ima svoje razloge i argumente. Prva se poziva
na shvatanje da vaspitanje predstavlja pripremu za život u okviru odredjenih
oblasti stvarnosti, uvodjenjem vaspitanja u različita područja društvenog života.
Prema ovom principu mogu se razlikovati oblasti kao što su: vaspitanje putem
društvenog života, umetnosti, nauke, morala i prava, fizičke kulture, sporta,
zdravlja i sl. Ove oblasti je moguće dalje razradjivati izborom sve užih oblasti
ili njihovih delova u kojima se odvijaju odredjeni vaspitni procesi.
Druga kvalifikacija se zasniva na izboru oblasti (područja) vaspitanja prema
onome šta one formiraju kod čoveka. Ova podela ima teorijski i praktičan karakter.
Oba ova aspekta se suočavaju sa shvatanjem da oblikovanje pojedinih svojstava
mogućnosti zahteva, za svaku od njih, odgovarajuće mere i postupke. Tako, na
primer, drugačije se razvija i formira intelektualna sfera od moralne, emocionalne.
Od lazličitih aktivnosti shvatanja o vaspitanju opravdano je izdvajanje onih
koje su značajne za pojedine oblasti ličnosti. Prema tok kriterijumu može se
izdvojiti intelektualno (umno), moralno, estetsko, fizičko i radno vaspitanje.
U svakoj od pomenutih oblasti moguće je i opravdano da se razmatraju i uža
pitanja, pojedini segmenti, koji doprinose boljem, potpunijem razumevanju i
odredjivanju načina njihovog podsticanja i unapredjivanja.
Očigledno je da za razvoj celovite ličnosti nije dovoljno uvažavati samo područja
objektivne društvene stvarnosti koje utiču na pojedinca, već i njihov unutrašnji
razvoj i lične osobenosti i svojstva. Savremena pedagogija razmatra celovit
razvoj ličnosti ne samo sa stanovišta objektivnih zahteva društvnog života
i praktičnog suočavanja čoveka sa njima već i sa stanovišta subjekta i njegovih
svojstava i osobina. Radi se ne samo o svim stranama ličnosti već i o svim
stranama stvarnosti.
Izložene podele vaspitanja imaju kako odredjene prednosti, tako i slabosti
i nedovoljnosti. Prednosti zavise od izbora ciljeva i zadataka kojima se moraju
prilagodjavati odabrane klasifikacije. Nedovoljnosti u obema klasifikacijama
uglavnom su zajedničke i svode se na težnju da se podeli ono što predstavlja
celinu ljudse ličnosti ili društvene stvarnosti koja je obrazuje. Zbog toga
svaku od pomenutih klasifikacija treba shvatiti kao nešto što predstavlja sastavni
deo celine.
Pedagoška taksoonomija podrazumeva ostvarivanje vaspitnog cilja posredstvom
vaspitnih komponenata. Komponente predstavljaju ostvarivanje zadataka u domenu
jedne od njih, obezbedjujući pogodne uslove za delovanje i u drugim oblastima
i domenima. I obrnuto. Postoji medjuzavisnost vaspitnih komponenata. Ova medjuzavisnost
je uslovljena pre svega, karakterom razvoja i interakcija pojava koje sadrži
i obuhvata. Savremeno vaspitanje, odnosno ostvarivanje cilja vaspitanja, obuhvata
sledeće bitne komponente ili dimenzije: intelektualno vaspitanje, estetsko
vaspitanje, radno vaspitanje i fizičko-zdravstveno vaspitanje.
Iako navedene komponente predstavljaju jedinstvenu celinu, u cilju boljeg i
potpunijeg razumevanja one se izlažu i prikazuju odvojeno i sukcesivno, isticanjem
suštine, značaja i zadataka svake od njih. Pri tome, redosled njihovog izlaganja
ne predstavlja nikakvu hijerarhiju jer svaka komponenta obrazovanja i vaspitanja
ima svoj specifičan značaj i ulogu u celovitom razvoju i formiranju ličnosti.
